Драган Симовић: Без Духа нема ни Стварања
Лирски записи
Дух све покреће.
Покреће појединце, покреће народе, покреће светове и звездана јата.
Дух све покреће и над свиме влада.
Све је подређено Духу, а Дух ничему не може бити подређен.
Дух појединца и дух народа, усаображен са Духом – све може, све уме и све зна.
Све је без Духа мртво.
Са Духом се, из Духа – све рађа, све васкрсава.
Ко има духа има и визија.
У духу и визијама све настаје, све постаје, све бива.
Дух је узрок свега, и Дух је исход свега.
Дух је све и све је у Духу.
Све јесте Дух.
Све што јесте – јесте Дух.
Дух је Свемоћан.
Све друго може бити мање или више моћно, али је само Дух – Свемоћан!
Дух је Свест.
Дух је Бог.
Дух је Створитељ.
Дух је све створио, и Дух све ствара.
Дух све изнова и изнова ствара.
Стварање Духа бива без престанка.
Стварање није у Времену, већ у Вечности.
Стварање није чин, но трајање.
Стварање само себе покреће и обнавља у Духу.
Дух је Стварање.
Без Духа нема ни Стварања.
Без Духа нема поезије, нема уметности, нема умног ни духовног стварања.
Стварати се не може без Стварања, без Духа.
Песник без Духа није песник.
Уметник без Духа није уметник.
Поезију не ствара песник по себи, већ Дух у песнику ствара поезију.
Дух у песнику ствара и песника!
Стварајући поезију у Духу, песник истовремено и себе ствара.
Ко ствара себе у Духу, тај у Вечности обитава.

