Лирски записи

 

Сврха нашег рођења на Земљи јесте духовно узрастање.

Духовно узрастање од човека до бога, духовно узрастање од смртног бића до бесмртног суштаства.

Рођени смо, зацело, да бисмо, кроз поновно рођење изнутра, из свог унутарњег божанског бића, родили сами себе боговима.

Ако сами себе не родимо по други пут у Духу, онда је залудно и наше првобитно рођење.

Из љубави, и кроз љубав, ми се рађамо у вишим световима као божанства.

Љубав је, уистини, наша светлосна и духовна веза са вишим божанским световима.

А љубав се не може ни разлучивати ни делити – како нас погрешно учи јудео-кршћанство – будући да је она свеколика, свеопшта, потпуна, заокружена и недељива.

Нема грешних природних љубави; све природне љубави су безгрешне.

И плотска, телесна љубав између мушкарца и жене јесте такође светост и светиња.

Љубавни заносни чин између мушког и женског подражава божански стваралачки чин, једнако као и песнички или уметнички стваралачки чин.

Једно те исто блаженство, једна те иста симфонија звезданих јата, једно те исто рађање светова (космогонија) и богова (теогонија).

У љубавном загрљају мушког и женског вазда се изнова понавља Првобитно Стварање.

Првобитно Стварање светова и звезданих јата, као и Првобитно Рађање богова и људи.

Смутња је настала са примањем јудео-кршћанства.

Та туђинска религија је направила смутњу (смутна времена) у бићу људи, одвојивши их, лукаво и потуљено, како од Мајке Природе тако и од Првобитног Рађања.

Када свет сазерцавамо са једног вишег божанског становишта, тада јасно видимо, да је јудео-кршћанство у наше унутарње биће и суштаство убацило вирус греха и кривице, како би нас отуђило од Првобитне Природе и Првобитног Суштаства.

Колико је само, кроз минуле векове, дивних младића и девојака, заведених идеологијом јудео-кршћанства, утаминичило своје младе животе по ватиканским катакомбама и језуитским самостанима, не обавивши тако своју божанску мисију – плотску љубав и рађање потомства.

А све је то лукаво смишљено, да би се изнутра смањивала и поступно уништаавала једна виша звездана, аријевска и хипреборејска раса, раса људи-богова.

Долази време, и већ је дошло, када ће се јасно видети све последице и све настраности јудео-кршћанске идеологије.

Телесна, плотска љубав није грех, нити може бити, нити, пак, сме бити; наравно, ако је та љубав природна и божанска, ако је галактичка и космичка симфонија између мушкарца и жене!

Из љубави самосвесног мушкарца и самосвесне жене, како стоји у записима Древних, рађају се не обични људи, већ богови.