Драган Симовић: Унутарња Светлост


Лирски записи

 12072014687

Ми смо сушта бића Светлости.

То је Истина која се не проверава и у коју се не сумња.

Истина из које све полази, Истина у коју се све враћа.

То се стручно зове аксиом илити догмат.

Али, то је и више од аксиома, више од догмата.

Ове две туђинске речи казују нешто, али не казују све.

Почетак свих почетака јесте Светлост у нама.

Светлост и Свест у нама.

И све што је из нас и од нас, то јесте исијавање Светлости из нас.

Свака наша реч је Светлост, свако наше осећање је Светлост, свако наше дело је Светлост.

Наша највиша дела јесу дела Љубави и Светлости.

Љубав и Светлост јесу једно те исто.

Али Светлост о којој говорим није од овога света, није видљива, није вештаствена, није материјална.

То је Унутарња Светлост јача од свих светлости.

Унутарња Светлост јесте Светлост над светлостима.

То је Светлост Живота и Суштаства.

Када мислимо на некога и о некоме, ми му шаљемо Светлост; када љубимо некога, ми га исцељујемо Светлошћу и ми Светлошћу продужавамо његов живот.

Када љубите некога, ви га љубите Светлошћу, ви га уводите у поље своје Унутарње Светлости.

Ви бивате једно с њим у пољу Унутарње Светлости, у Свести Вечнога Живота.

Љубав је Божанство; Љубав није од овога света.

Љубав извире из поља Унутарње Светлости.

Ви и љубљена особа бивате једно биће и једно суштаство у пољу Унутарње Светлости.

Зато Љубав и јесте јача од свега, јача од свих сила и дејстава у ПраВасељени.

Када сте у Љубави, ви сте у Вечности.

Када сте у Љубави, ви сте бесмртни.

Нема смрти за онога ко је у Љубави.



2Adam

(Татјана Кришков)

Постави коментар