Драган Симовић: Унутарња Светлост
Лирски записи
Ми смо сушта бића Светлости.
То је Истина која се не проверава и у коју се не сумња.
Истина из које све полази, Истина у коју се све враћа.
То се стручно зове аксиом илити догмат.
Али, то је и више од аксиома, више од догмата.
Ове две туђинске речи казују нешто, али не казују све.
Почетак свих почетака јесте Светлост у нама.
Светлост и Свест у нама.
И све што је из нас и од нас, то јесте исијавање Светлости из нас.
Свака наша реч је Светлост, свако наше осећање је Светлост, свако наше дело је Светлост.
Наша највиша дела јесу дела Љубави и Светлости.
Љубав и Светлост јесу једно те исто.
Али Светлост о којој говорим није од овога света, није видљива, није вештаствена, није материјална.
То је Унутарња Светлост јача од свих светлости.
Унутарња Светлост јесте Светлост над светлостима.
То је Светлост Живота и Суштаства.
Када мислимо на некога и о некоме, ми му шаљемо Светлост; када љубимо некога, ми га исцељујемо Светлошћу и ми Светлошћу продужавамо његов живот.
Када љубите некога, ви га љубите Светлошћу, ви га уводите у поље своје Унутарње Светлости.
Ви бивате једно с њим у пољу Унутарње Светлости, у Свести Вечнога Живота.
Љубав је Божанство; Љубав није од овога света.
Љубав извире из поља Унутарње Светлости.
Ви и љубљена особа бивате једно биће и једно суштаство у пољу Унутарње Светлости.
Зато Љубав и јесте јача од свега, јача од свих сила и дејстава у ПраВасељени.
Када сте у Љубави, ви сте у Вечности.
Када сте у Љубави, ви сте бесмртни.
Нема смрти за онога ко је у Љубави.
(Татјана Кришков)


