Лирски записи

 

Пишем и стварам да бих живео, као што и свако од вас ради и ствара нешто да би, такође, живео.

Свако је од нас наследио и примио неке дарове, и свако је од нас најбољи у ономе за шта је изабран.

Сви су дарови подједнако вредни, дивотни и битни.

Сви се ми негде, у некаквим пространствима Духа и Свести, налазимо и препознајемо.

Можда се никада нећемо срести у овом појавном и видљивом свету, али не мари!

Ми се налазимо, и већ смо се нашли, у неким бољим и лепшим световима.

Не пишем из таштине.

Можда је таштине и бивало на самоме почетку, у раној младости, но, одавно је нема.

Пишем зато што морам.

Морам, јер то је мој дар; а чим је мој дар, онда је то и мој задатак.

Задатак је оно што нам је задато.

А нешто може бити задато само Одозго, из виших божанских и духовних светова, задато од Великог Духа Стварања.

Пишем и да бих се срео и упознао с вама.

Да бих ја вас упознао, и да бисте ви мене упознали.

Ви и ја смо једно.

Ви сте ја, а ја сам – ви!

Не, нисам ја ни бољи, ни паметнији, ни лепши од вас.

Вас видим, и осећам у свему, као себи равне.

Вас, понекад, видим и као боље, паметније и лепше од себе.

Кад кажем лепше, онда не мислим на физичку лепоту, већ на лепоту срца, душе и духа.

Трудим се да моје песничке речи буду носиоци светлости, доброте, лепоте и љубави.

У својим песмама и лирским записима, ја вам откривам своју душу.

Моја је душа онаква каквом је видите и осећате у мојим песмама, у мојим лирским записима.

То је душа песника и човека који није успешан у свету.

Моја је душа слична и сродна вашој души.

Ми нисмо успешни људи, ми нисмо велики људи у свету.

Никада нисмо ни желели да будемо успешни и велики у свету.

Нисмо ни дошли у свет да бисмо били успешни и велики у свету.

Дошли смо зарад нечега чега нема у свету.

Ми смо дошли у свет да бисмо донели оно чега нема у свету, и чега никада није ни било у свету.

Некад ми је, давно, понуђено да будем успешан у свету.

Одбио сам то, јер је цена била душа.

Требало је да одбацим и продам душу, да бих био успешан у свету.

Између душе и света, ја сам изабрао душу.

Тада сам, у трену, схватио, да никада нећу бити успешан у свету.

Нисам се покајао и, нисам пожалио.

Душа је вреднија од света, душа је вреднија од свих видљивих и невидљивих светова.

Моје лирске записе примајте као своје лирске записе.

Ви и ја пишемо и стварамо заједно.

Када смо заједно, ми смо снажнији и јачи.

Заједно се спасавамо, заједно спасавамо једни друге.

Бранимо једни друге од зла у свету.

Бранимо једни друге од света.

Свет жели да нас пороби, да нас сатре и затре.

Ми се заједнички држимо и бранимо од ништавила света.

Ако бих икада помислио, да сам бољи од вас, да сам изнад вас, тада бих се суновратио.

Тада бих се наругао самоме себи.

Јер сваки од оних који помисли да је бољи од других, да је изнад других, бива поражен и поништен духом таштине.

Дух таштине разједа душу, разједа стваралачки дух.

Тек кад се човек ослободи таштине, кад превазиђе таштину, може да се вине пут небеса.