Лирски записи

 

Наша дела творе нашу судбину.

Ма шта и ма коме чинили, ми увек и вазда себи чинимо.

Што год ми некоме или нечему чинимо (будући да се дела наша одражавају, не само на људе, него и на свеколико Постање, на свеколику Творевину), то ће и нама бити чињено, када се обрне Точак Усудбе, када се окрене Коло Сварога.

Свеколика дела наша, не само што стварају нашу судбину, усудбу, судбу и карму, већ обликујући нашу душу, обликују и дух, и биће, и суштаство.

Тако ми, у садањем тренутку, живимо своја дела из прошлости, док ћемо у будућности живети, зацело, спрам дела својих у овоме часу.

Што смо у прошлости сејали, то у садашњости жањемо; а што данас сејемо, то ћемо сутра жњети!

Коло Сварога се вечно окреће, и дела наша претвара у живот наш сушти.