Драган Симовић: Песник не може против своје душе
Лирски записи
Пре неки дан, рече ми један пријатељ, да је моје писаније на овом порталу залудан посао.
Не знам да ли и један посто савремених Срба разуме ово о чему говориш, додаде пријатељ, па настави: ти пишеш о Ведским Србима, о Србима Хиперборејцима, о Србима Аријевцима, о Србима као потомцима звездане расе, о буђењу и освешћивању Србства, а то је за огромну већину савремених Срба велика непознаница.
То њима звучи као да им причаш о неким далеким галаксијама и световима.
Србима је поробљен и ум и дух; Србе су давно убедили да су нижа раса, да су потомци варвара и дивљака који су се на ове балканске просторе досели у седмом или осмом веку, те сада ову твоју причу о Аријевцима и Хиперборејцима доживљавају као твоју песничку уобразиљу и фантазију.
На крају ће те још и лудим прогласити!
Уз то, видео сам како неки злобници преузимају твоје чланке са овога портала, да би објавили на својим блоговима и сајтовима, нападајући те, ниско и жестоко, грдећи те и ружећи на пасја уста, проглашавајући те за националисту, ултра-националисту, расисту и лудака.
Мани се тог писања за сајтове и портале!
Посвети се својој поезији и раду на себи и, живи онако како си раније, а пре овога, живео.
Видиш да никога више не занима ни Србство ни Србија!
По одласку пријатеља, дуго сам остао, посве сам, на својој тераси, седећи и зурећи у јата галебова што прелећу понад Дунава, зурећи у беле и румене вечерње облаке, зурећи, без икаквих мисли, у далеку празнину, зурећи у вечност и бескрај.
Био сам посве смирен, посве равнодушан према свему, само што бих, на тренутак, а негде у дубини својега бића, осетио праискону тугу и сету, не знам што!
Тајинствену тугу и сету, гле! и сада осећам у дубинама својега бића.
И поред све своје добронамерности и племенитости, мој врли пријатељ не може да схвати једно: да ја, напросто, морам да пишем о овоме о чему пишем, чак и кад бих знао да ћу од свих савремених Срба бити изложен подсмеху и порузи.
Ако ме не разумеју ови данашњи Срби, кажем својој души, разумеће ме неки далеки, будући или прошли Срби, разумеће ме, и благословиће, моја песничка дела.
Јер, песник не може против своје душе!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Само напред Пјесниче, чак и да ниједног Србина будног нема, твоје би их песме пронашле и из сна тргле ! Кад те старост после љутог животног боја натера да станеш, одупри јој се да не направи од тебе старца слабића, но војуј док ти је дана на овој земљи драги мој пјесниче.
„Пси лају, а караван пролази.“
Песниче, кажите Вашем пријатељу да има људи и на другом крају ове планете који Вас читају и разумеју.
Свака креација, свако племенито стварање је дар Божији.
Ви знате Ваш пут.
Све у Васељени је енергија, вибрације, фреквенције. То је и Тесла говорио, па неки мисле да је и он луд.
Свака наша реч, мисао има своју енергију.
Нажалост томе нас намерно нису учили.
Мисао одлази и шири се, одбија се од „Космичко огледало“ и враћа на земљу. Зато је важно како размишљамо и шта говоримо.
Неки људи су под притиском мрака поклекли, одустају.
А у нашој средини је веома присутно негативно гледање на нечији рад. Ретко ћете начи људе који ће вам дати подршку, лепу реч, разумевање, поштовање. То је један од разлога што нам лоше иде. Средина гуши и није лако се томе одупрети.
Испуните се светлошћу, прошетајте Басељеном.
http://www.youtube.com/watch?v=sOobwQPD3f0
Пишите! Има ко и чита и разуме и осећа све о чему пишете! Пишите, јер има много оних који ће Вас тек открити, као што сам ја скоро! Ко зна колико још, има сличних, који осећају оно о чему пишете а који ће се са Вама тек срести! Због Вас, због нас, због њих не престајте него пишите!
Верица!
Благодарим Татјани и Марију Марку на речима бодрења и охрабрења, на речима силиницама и соколницама!
Сви смо се ми појавили овде и сада, у овоме трену и на овом месту – са сврхом и смислом! – да припомажемо једни другима и да спасавамо једни друге.
И, на концу, сви смо ми једно тајинствено и духовно звездано јато.
Песник
Верице, и теби, као Татјани и Марију Марку, од срца благодарим!
Пишем, и писаћу, зато што морам!
Јер писање јесте мој Усуд и мој Пут.
Без писања, без стварања поезије, не бих био оно што јесам, и не бих обавио свој божански задатак.
Све вас свим бићем својим поздрављам и љубим.
Песник
Ево, управо сам овог трена, примио овај видео запис од нашег заједничког пријатеља – Старог Словена.
КАЖИ РУСИЈИ!
https://www.youtube.com/watch?v=SZSJ1FJBjn0
Пева Олег:
https://www.youtube.com/watch?v=jFP9Eybm6G4
Дивно, заиста!
Hvala Bogu što sam vas pronašla. Oduševljava me vaša svaka napisana reč. Ima nas koji želimo da vas pratimo, svima preporučujem. Samo me još zanima gde mogu kupiti vaše knjige.
Благословена била, драга Јадранка!
Прво издање ових књига је већ распродато, но, можеш их, кад год пожелиш,
наручити у Старог Словена, на телефон: 064 505 16 39.
Здравља светлим мислима и сновима твојим!