Лирски записи

 

Колико дајемо, толико и примамо.

Колико примамо, толико и дајемо.

Сви смо ми, истовремено, и примаоци и даваоци.

Сви ми, сва бића.

Када у својим сновима и визијама путујемо низ сазвежђа, низ звездана јата, низ тајинствене овостране и оностране светове, схватићемо и видећемо да је све у давању и примању, у примању и давању, без престанка.

Живот се заснива на примању и давању, на давању и примању.

Љубав се, такође, заснива на примању и давању, на давању и примању.

Без давања и примања не би било ни живота, ни љубави, ни света, ни светова, ни сазвежђа, ни звезданих јата; напросто, ничега и никога не би било, у свету и световима, без вечног давања и примања.

Сви смо повезани, сви смо умрежени, и, сви јесмо Једно Велико Биће, Једна Велика Душа.

Сви јесмо Један Сушти Род, како су сведочили наши Древни.

Зато и кажем, да је Вера Древних у нашем срцу.

Вера Древних је у нашем срцу, а не у књигама и светим списима.

Књиге за којима трагамо у свету, записане су и скривене у нашем срцу, у језгру наше душе.

Сви наши богови и преци јесу са нама и у нама.

Они су – ми; ми смо – они!

Ми смо, у исти мах, и наши велики преци и богови наших великих предака.

Тако је одувек бивало, тако ће заувек бити.

Колико дајемо, толико и примамо.

И давање и примање мора бити радосно.

Ако у радости дајемо, у радости ћемо и примати.

Љубав је радост давања и радост примања.

Ако нема радосног давања и радосног примања, онда ни љубави нема.

Заиста, вечно давање и примање, примање и давање јесте највиши закон у свим световима и свим пространствима, а тај највиши закон давања и примања, примања давања зове се љубав.