Негда сам и ја,

У сну, љубио:

Облаке румене

И Месец, сјајан,

Понад горја;

 

И певао, сетан,

И плакао –

Не од туге и боли,

Већ од миља неког –

У свитање једно,

Бледо,

Над пољем

Широким.