Лирски записи

 

Ум царује, снага кладе ваља.

(србска пословица)

 

Наша је дужност, да из дана у дан учимо, да стичемо све нова и нова знања и сазнања, како бисмо били што кориснији – и себи, и ближњима.

Свеједно је да ли имамо седам или седамдесет и седам, или, пак, стотину и седам година! – наше је да учимо, да радимо на свом духовном уздизању – из дана у дан, из часа у час.

Без знања нема живота.

Без знања нема ни љубави.

Они који мисле да љубав нема везе са знањем – грдно се варају!

Љубав происходи из знања, као што и знање происходи из љубави.

Они који владају овим светом – а њих можете назвати како вам је воља! – желе да ми имамо што мање знања – што мање оних суштаствених и битних знања! – да будемо што заосталији, што тупљи и глупљи, како би они што лакше и што безболније владали над нама.

Они би највише волели, да ми будемо стада, да будемо крда и чопори.

Зато сви њихови медији – али баш сви! – као и све владе овога света, даноноћно раде на заглупљивању и слуђивању светине, на испирању мозга, на поробљавању ума, душе, срца и духа.

Уместо знања, суштаствених и битних знања, медији нам нуде насиље, секс (и то онај најбестиднији и најпрљавији демонизовани секс!), злочине, рат и мржњу.

Са светином и руљом, на том умном и духовном ступњу, лако је владати.

Над таквима се, без икаквог напора и муке, може владати стотинама година.

Али, ми не желимо да будемо такви!

Ми желимо да узрастемо до звезда, до божанских светова.

Ми желимо да будемо не само обични људи, већ и нешто више од обичних људи – ми желимо да се придружимо нашим боговима, нашим божанским и галактичким прецима, као и нашим божанским и галактичким потомцима.

Ми се боримо за слободу.

За слободу на свим пољима, на свим ступњевима, у свим световима и свим пространствима.

Ето, то ми желимо!

Све што је испод овога – није вредно нашега посланства, није вредно наше мисије.

Ми желимо да у једном будућем животу, у једном будућем животном току, у једној будућој инкарнацији, у једном будућем оваплоћењу, будемо на што вишем умном, душевном и духовном ступњу, да будемо што кориснији, што племенитији, што бољи и што лепши, како за себе тако и за свет.

Ако то истински желимо, ако сневамо о томе, и имамо визије једног будућег света, онда ће нам и бити тако.

Заиста, тако мора бити!