Лирски записи

 

Некад ми се чини, да је овај мој садањи живот само припрема за један будући живот.

За један будући, лепши, бољи, богатији и узвишенији живот.

За један будући живот са смислом, са неким вишим смислом.

Као да у овоме животу ништа нисам ваљано, до краја ваљано, и са смислом, чинио.

Као да нисам истински живео свој живот, већ сам само сневао да живим свој живот.

Тек што сам почео ваљано да учим, ваљано, и са сврхом, да радим на себи, а већ је све прошло.

Све је прошло, и минуло, као сан.

Као румен облак у сутон вечерњи.

Као лептиров плес у пољу од мака рујна.

Као јато ждралова у ноћи олујној.

Овај живот и јесте само припрема за један будући живот.

Сваки животни ток и јесте само припрема за један будући животни ток.

Из круга у круг, из живота у живот – вечни доласци и одласци, одласци и поновни доласци; вечита рађања и умирања, умирања и поновна рађања – са сврхом без сврхе, са смислом без смисла.

Живот тако брзо мине, као руска тројка у снежним сибирским ноћима пунога Месеца, кад прште брезе на мразу.

Од свега што је било и што ће бити имамо само овај тренутак, само ово вечно сада.

Све што је прошло – прошло је; све што ће бити – биће!

Али ни прошлост ни будућност – немамо!

Ништа од ничега – немамо!

Имамо само овај тренутак.

Само овај тренутак и, ништа више!

Све друго што мислимо да имамо – то има нас!

Ми ништа немамо, а све има нас.

Некад ми се чини, да је овај мој садањи живот само припрема за један будући живот.

Знам да се то и вама чини.

Знам да се свакоме од вас некад чини.

Зато вам и пишем.

Да се што боље разумемо.