Лирски записи

 

Љубав моју,

широку као море,

примити не могу

обале живота.

(Руска песма)

 

Има једна дивна, племенита, узвишена и самосвесна госпа (реч госпа користим у оном праизворном ведсрбском и ведруском значењу!), која ми припомаже у стварању ових лирских записа.

Припомаже ми својим идејама, мислима, визијама и стваралачким сновима, припомаже ми онако како виле (музе) и иначе припомажу песницима.

Њено духовно, стваралачко и енергетско присуство у Пољу Свести, мене надахњује, мене инспирише, мене бодри и соколи, да пишем и стварам лирске записе.

Јунакиња ових лирских записа, племенита и освешћена госпа о којој песнички приповедам, у својој самосвојној и самобитној личности, сјединила је оно најлепше, оно најдивотније, оно најкрасивије што је примила од својих србских и руских предака.

Она је истовремено и расна Србкиња и расна Рускиња, што је, у самој бити, једно те исто, будући да су Срби и Руси буквално Један Род.

Рођена је у Сарајеву, а почетком деведесетих година, прошлога века, напустила је балканске просторе, преселивши се у Швајцарску, да би се из Швајцарске, после неког времена, одселила у Америку, где и сада обитава.

Госпа, о којој овде сведочим, јесте самосвојна, самосвесна и самобитна стваралачка личност.

Племенита, узвишена, аријевска, хиперборејска, словенска личност.

Личност широке и дубоке Руске Душе, личност осећајне и устрептале Србске Душе.

Неизмерна је и несагледна њена љубав према србском и руском народу; њена љубав према србској и руској уметности и култури; њена љубав према словенској и хиперборејској духовности.

Њу заистински боле све ране Рода свога, како србског тако и руског!

Она зна – она је свесна и самосвесна! – ко је, чија је, одакле је и, куда иде.

Она се брани и штити стварањем, сликањем, уметношћу, духовношћу и тајинственом космичком красотом и дивотом.

Брани се љубављу, брани се сновима својим, брани се својом Руском и Србском Душом.

Њено име је Татјана Кришков.