Лирски записи

 

Бог се пројављује кроз Природу.

Све се божанске и духовне силе пројављују кроз Природу.

А Природа је Све.

Природа је све што видимо и не видимо, све овострано и онострано, све опипљиво и неопипљиво, све замисливо и незамисливо.

Природа је Етар; Природа је Прана; Природа је и Дух Стварања.

Природа је жива, душевна и духовна.

Природа је сушта и суштаствена.

И ми смо Природа.

Ми јесмо Природа.

Чувати Природу, значи: чувати себе!

Како се односимо према Природи, тако се и према Души својој односимо.

Тако се односимо и према Бићу и Духу.

Древни су били усаображени са Природом.

Древни су били мислећа, осећајна и корачајућа Природа.

Древни су живели у заједници са Природним силама и бићима; Древни су се дружили са Вилама и Виланима, са Вилењацима и Патуљцима.

Живели су у заједници и у љубави са свим иним чуварима и помагачима Природе.

Природу су звали Великом Мајком.

Она и јесте Велика Мајка.

Древни су имали високу и проширену Свест.

Ми, данашњи, имамо ниску и сужену Свест.

У многих савременика скоро да и нема Свести!

Огромна већина савременог човечанства готово да и нема никакву Свест.

Живе без Свести и Савести.

Јер, где нема Свести, нема ни Савести.

Савест је одговор на Свест.

Савестан је онај који одговара Свести, онај који слуша Свест.

Зато је све више оних који чине најгрозније злочине без икакве грижње Савести.

Древни нису чинили такве злочине.

Нису уопште чинили злочине.

Они су се само достојанствено и неустрашиво бранили.

Древни никада нису нападали; Древни су се само бранили.

И били су успешни и непобедиви у одбрани.

Били су природни, галактички и божански ратници.

Данас скоро да и нема ратника.

Данас постоје само човеколике звери, без Свести и Савести.