Лирски записи

 

У ове суморне, тоњаве и тешке дане позне јесени, кад студен и влага бије из камена и дрвета, морамо да призивамо, из највиших божанских висина, тајинствену Унутарњу Светлост, која ће, уместо Овостраног Сунца, да озари и згреје нашу душу.

Колико Светлости у нама, толико и Живота у нама.

Без молитве и медитације, без унутарњег тиховања, без призивања Унутарње Светлости – Светлости Оностраног Сунца – нема ни радости, ни љубави, ни лепоте – нити у срцу нити у бићу нашему.

Свако је од нас, уистини, тако танано, крхко и слабашно биће, да ми, гле! без помоћи из виших духовних светова, не бисмо могли да опстанемо у овоме свету ни један једини тренутак!