Лирски записи

 

Све што ми другим бићима чинимо, то ће и нама бити чињено.

Колико смо туге, патње и боли другима нанели, толико ће и нама бити враћено.

Платићемо сваку муку, сваку патњу, сваки бол, сваку сузу, сваки злочин, свако убиство.

Онај ко је убио, биће убијен.

Колико је људи или бића убио, толико ће пута и он сам бити убијен.

Има оних који кроз стотине животних токова бивају увек изнова убијани, зато што су стотину бића убили у неком давнашњем животном току.

То је закон сетве и жетве; то је закон космичког бола.

Дуго смо живели у мраку и незнању; сада је време буђења и освешћивања.

У крајњем случају, нико од нас ништа другима не чини.

Свако све самоме себи чини.

Убио си ближњега – не, ниси! – себе си убио!

Можда ниси свестан, или ти још нико није рекао, али – себе си убио!

Себе си самога на најтеже муке осудио.

Све нас стиже.

Све нас стиже, управо онда када се најмање надамо.

Свако наше дело остаје заувек записано.

Остаје заувек записано у Акаши.

И свако је дело вечно.

Лоша се дела не праштају.

Није истина да Бог прашта.

Бог ништа не прашта.

Ниједно лоше или зло дело Бог не прашта.

Зато што је овоме Закону и Сам Бог подређен.

Закон је изнад Бога.

Закон је изнад Створитеља.

Закон је изнад Духа Стварања.

Ни Створитељ не би био Створитељ да није овога Закона.

Овај Закон многе религије погрешно тумаче.

Они који мисле да једно наше покајање брише све наше грехе, сва наша злодела – грдно се варају!

Никакво покајање не може да поништи наша лоша или зла дела.

Све морамо сами да платимо, све морамо сами до краја да искусимо.

Све што смо сејали, то ћемо и жњети.

Све што смо кували, то ћемо кусати.

Погледајте какве грозне злочине чине припадници неких религија!

Они такве злочине чине зато што су обманути, зато што им је речено: да Бог све прашта!

Бог ништа не прашта!

Зато што је Закон изнад Бога.

То ће они видети и схватити, кад буде дошло време да виде и схвате.

Нема праштања злочина.

Неко је чинио целога живота лоша и зла дела, па очекује да једним лицемерним покајањем све то поништи, да се за све грехе искупи.

Нема тога!

Све мора да се плати, да се поново доживи, да се свака патња, свака мука, сваки бол – у себи, у својој души, у својему бићу, изнова осети и проживи.

Да свако види како је ономе другоме било.

Да сваки злочинац осети и доживи управо оно, што је и његова жртва осећала и доживљавала у тренутку мучења.

Ни Бог ни Закон не могу се подмитити.

Нема подмићивања, нема лажљивог и лицемерног покајања!

Ово је време буђења и освешћивања.

Галактичког и космичког буђења и освешћивања.

Зато у Новоме добу и неће бити места за старе религије, које су вековима обмањивале и заваравале племена и народе.

Ново доба биће доба космичке духовности, биће доба божанске мудрости.

Све старе религије припадају добу незнања.

Ново доба биће доба знања.

У добу знања и божанске духовности нема места за религије из доба незнања.