Лирски записи

Татјани, племенитој и посвећеној Србкињи!

 

Када сам у једним лирским записима говорио о побеђивању страха, онда сам имао на уму свеколики страх, свеколике страхове који нас свакодневно обхрвавају.

Сада то желим песнички да разјасним.

Нема владара из сенке, нема великог брата, нема великог инквизитора, нема никаквих тајних влада које нас надзиру преко тајних служби, преко медија, па и преко ових друштвених мрежа.

Све је то умислио, измислио и створио наш преплашени и поробљени ум, јер сваки преплашени ум јесте истовремено и поробљени ум.

Ми смо својим мислима и страховима створили владаре из сенке, створили великог брата, створили великог инквизитора; ми смо својим мислима и страховима створили све те сенке и утваре, све те демоне и вампире који нас прогоне, који нас запоседају, који нам исисавају и крв, и енергију, и животне сокове.

Излечимо и исцелимо свој поробљени ум од брига и страхова, па ће у трену нестати све оно што нас плаши и прогони у овоме свету, па ће у трену нестати и тајне владе, и велики брат, и велики инквизитор, и све тајне службе овога света.

Ово је време буђења и освешћивања, време побеђивања свих страхова.

Али, свих страхова!

Најопаснији су, најпогубнији они страхови којих нисмо свесни, који су дубоко, дубоко у нама, у нашем уму, у нашем бићу, у нашој крви, у нашој души.

У Новом добу неће бити никаквих владара из сенки, никаквог великог брата, никаквих тајних служби.

А знате ли зашто их неће бити?

Зато што ће нас ум бити посве слободан, излечен и исцељен и, као слободан, излечен и исцељен неће више стварати никакве сенке, утваре и демоне!

Јер у овоме свету срећемо само оно што је створио и произвео наш поробљени ум.