Не знам

 како ће савремени и будући читаоци

 судити о мојој поезији;

да ли ће је пригрлити као своју

или је уопште неће примећивати;

 али знам,

да је моја поезија

 била мој живот

са сврхом и смислом –

да сам певајући и стварајући

продужавао свој век

 у свету омаја, обмана и опсена.

 

Јер, сваки мој стих

бејаше по један час,

 и свака моја песма

 бејаше по један дан,

и свака руковет песама

бејаше по једна

година живота.

 

Све што неко жели

да сазна о мени –

 у мојим ће

песмама наћи.