Лирски записи

 

Живот је битан.

Живот је битан када је са сврхом и смислом.

Живот је битан када смо посвећени властитом духовном узрастању, када смо посвећени раду на себи.

Живот је битан када смо посвећени љубави, и када живимо за љубав и од љубави.

Живети за љубав и живети од љубави, значи: живети за живот!

Немамо времена да се бавимо небитним.

Немамо времена за приземне и пролазне ствари.

Нисмо дошли у свет зарад глуварења и оргијања; дошли смо у свет да бисмо узрасли у богове и богиње.

Дошли смо у свет да победимо свет.

А свет ћемо победити само онда када победимо све слабости и немоћи своје.

Онај ко влада собом, влада свим световима.

Дошли смо у свет да преко љубави, лепоте и доброте узрастемо до Неба.

Без љубави, лепоте и доброте у нашему срцу, нема ни узрастања.

Све што није љубав, лепота и доброта, није вредно ни наших мисли ни наших осећања.

Живот је кад живиш у властитом срцу и у срцима својих ближњих.

Онај ко има божанске силе да љуби, тај и живи у срцима оних које љуби.

Љубити, значи: живети у срцу, у души и у бићу онога кога љубиш.

Љубав је жртва и давање.

Онај ко није кадар да се жртвује и да се даје, тај није кадар ни да љуби.

Данас су ретки они који љубе.

Ретки су, заиста, у свету себичних и саможивих.

Себични и саможиви не умеју, и немају снаге, да љубе.

Себични и саможиви – то су људи без срца, без душе, и без духа.

Љубав није сексуалност (то и животиње могу!); љубав је кад се жртвујеш, да твоја љубљена особа узрасте у бога или у богињу; да твоје љубљено биће сваког данас, буде и лепше, и боље, и душевније, и духовније него што је јуче било.

Љубав је кад љубљену особу видиш у срцу својему, и себе у срцу њеноме.

Љубав је кад некога видиш унутарњим видом, кад видиш очима душе и срца, а не физичким видом.

Љубав је када се укину границе између твојега бића и бића љубљене особе; кад више не знаш где си ти, а где твоја љубљена особа; кад обоје бивате једно сушто и потпуно биће.

Све што је испод овога, и мање од овога – није љубав!