Лирски записи

 

Језик не чува народ, већ песници посвећеници.

Ниједан језик није сачувао народ; све сачуване језике песници су сачували.

Они језици који нису сачувани, нису сачувани зато што нису имали своје песнике.

Обични људи, који нису упућени у тајне бића језика, мисле да народи чувају језике.

Језике чувају песници!

Свети србски језик није сачувао србски народ, већ србски песници, посвећени у тајне и биће светог србског језика.

Култура једног народа не почива на народу, но на великим личностима тог народа.

Један народ није велики онолико колико има милиона, или десетина милиона, обичног неосвешћеног пука; величина једног народа мери се по броју великих духовних посвећеника и стваралаца.

Народ је хоризонтала, а велике личности народа чине вертикалу народа.

Хоризонтала може имати на стотине милиона неосвешћене светине, али, ако нема великих посвећеника, онда је све узалуд.

Без песника, стваралаца и посвећеника, сваки је народ – ма колики да је! –  духовно и културно мртав.

Ни србски језик, ни србску азбуку, неће сачувати србски народ.

И језик и азбуку сачуваће посвећени песници.

Србска азбука није писмо србског народа, већ је то тајинствено писмо србских посвећеника.

То је тајно писмо (тајнопис!) србских песника посвећеника.

Србски народ и не мора да пише србском азбуком, па ипак, србска ће азбука сачувана бити за све минуле и долазеће векове, јер је већ одавно, као свето писмо наших звезданих предака, уписана у Акаши.