Стари Словен: ПРАБОГ СВАРОГ


Свароже, ти што све видиш,
Склупчан као беба у јајету седиш,
Док те по небеском своду у кочији
Твој Сварожић вози.
 
Све шумске, морске и подземне демоне,
Све мале и велике богове,
У помоћ је Сварожић звао
Да сачувају Ред у свемиру.
 
Богови силни што седе
У крошњи светог Храста,
Посматрали су људе што су их се одрекли,
Веру својих отаца, дедова и прадедова.
 
Људи данас клече пред туђим богом,
Храмове богова својих су срушили
А у остала населили нова божанства,
Словенску част и понос су попљували!
 
Увређени богови судбином људи
Престали су управљати.
Од тада људе прогони несрећа, глад
И ратови у којима нису само ратници гинули.
 
Време се ближи, крај је наше Ере
И Хаос који су створили,
Наш ће прабог Сварог у Ред довести
Као што одувек беше.
 
Часни и поштени на виши ниво прелазити
Јер се нису одрекли Рода свога,
Сви остали у праху ће нестати
И душу њихову подземље ће прогутати.
 
Слава!

Постави коментар