Драги наш песниче. Прочита ово твоје писмо па се растужи. Немој да си на крај срца према самоме себи .Многи, назови песници, писци и уметници сваке врсте, чине не само словне, већ делатне грешке , под чим подразумевам да им не ваља ни читаво њихово дело, а не једно слово, па се они не брину много. Они су сигурни и знају да то људи неће ни приметити нити ће им сметати . За данашње људе је све добро и има прођу, па чак , што грђе то боље.
Али ти мораш да знаш, да ти не пишеш за људе, већ искључиво за човека. Данас је човека веома мало, поготово оних који читају и разумеју твоја дела.
Читајући твоја дела , човек и када наиђе на неку словну грешку, он је такорећи и не примети јер му је сам садржај поруке исправља или занемарује . Према томе, ако човеку не смета једна словна грешка, не треба да смета ни песнику .
Зато ти поручујемо , што више пиши и не бриши јер жељно очекујемо свако твоје ново дело .
С Богом да си песниче врли !