Лирски записи

 

Дух Вечери (Вечер је ведсрбско име за Запад!) влада светом.

Али, свет којим влада Дух Вечери полако одумире и нестаје.

И добро је што одумире и нестаје.

Освешћен и самобитан човек никада не жали за светом који одумире и нестаје.

Све што нестаје, одувек је и било склоно нестајању.

Када нестане свет којим влада Дух Вечери, из пепела ће васкрснути нови, лепши и бољи свет којим ће владати Дух Источника, Дух Стриборије (Хипербореје).

У свету којим владаше Дух Вечери ништа не бејаше по мери богова.

Све бејаше по мери бесловесних и паду склоних људи.

Тамо где не владају богови, нема ни љубави, ни лепоте, ни доброте.

Људи су кварљиви, превртљиви и непостојани.

На људе никада не можеш да рачунаш!

Чега год се дохвате – упропасте и униште!

Мала је разлика између људи и мајмуна.

Што чине мајмуни, чине и људи.

А ко су богови?

Богови су виша звездана раса.

Богови су наши преци којих смо се одрекли, онога трена када смо се окренули Духу Вечери.

Онога трена када смо одбацили Веру, Знање и Предање наших предака-богова.

Човечице некада рађаху исполине.

Данашње човечице рађају патуљке.

Било је време када су човечице рађале и богове.

У последње време човечице рађају бесловесне људе, па и бића нижа од скота.

Дух Вечери јесте Дух Смрти.

Дух Источника јесте Дух Живота.

Поново ће светом владати богови.

Поново ће човечице рађати исполине.

Поново ће богиње рађати богове.

Зато овај свет и мора да нестане.

Мора стари свет да нестане, да би нови свет могао да се роди!