Има тренутака,

кад осетим и познам,

да је време бескрајно и вечно;

и тренутака,

кад осетим и познам,

да је време само овај тренутак,

 само ово вечно

и бескрајно сада.

 

Има тренутака,

кад срцем и душом

појмим и схватим,

да ми нико није

ближи и дражи од Бога;

и тренутака,

кад свим бићем

и духом својим

појмим и схватим,

да ни на тренут један

 не смем да се

 удаљим од Бога;

 

да се морам држати Бога

и, да морам следити Бога.

 

Има тренутака,

има таквих тренутака

 на стотине у једноме дану,

кад у срцу својему

осетим присуство живога Бога,

 и кад са живим Богом

 разговарам онако

 како се разговара

 са родом најрођенијим.

 

Има тренутака,

има тешких и страшних тренутака,

када ме само живи Бог

 смирити и утешити може.