Лирски записи

 

Србска азбука јесте вид пројављивања ведсрбског стваралачког духа.

Србска азбука је расла и стасавала упоредо са ведсрбским стваралачким бићем и духом.

Србска азбука је, кроз векове и светове, бивала усаображена и усаглашена са ведсрбском духовном и материјалном културом.

Србска азбука није некаква и нечија ћирилица, зато што је србска азбука на десетине векова старија од свакакве и свачије ћирилице.

Србска азбука јесте србица, винчаница, влесовица настала пре стотину и осам векова.

Србска азбука је створена пре санскртског писма.

Србска азбука је основа и потка санскртског писма, као и свих потоњих писама на Земљи.

Сваки расни, самосвесни и самобитни ведски и хиперборејски Србин доживљава србицу као свету азбуку својих звезданих и божанских предака.

Латинштина је писмо ведсрбских и хиперборејских заклетих душмана.

Србин који пише латинштином, слави и велича своје вековне крвнике; он слави и велича дух оних који су вековима сатирали и затирали Србе.

Он, можда, није свестан тога, али – свеједно! – он то, из незнања, чини, а и чињење из незнања се у Акашу уписује.

Јер, незнање је, за ВедСрбе, највећи грех – отац свих греха!

Незнање је само по себи грех.

Не само што се из незнања чине сви греси, већ је само незнање – грех!

Ако не знаш коју си свету азбуку наследио од својих великих и божанских предака, како ћеш било шта друго знати о себи!

И, да ли ишта можеш сазнати о себи, ако не знаш шта су ти велики преци оставили у наслеђе!?

Једно је сигурно: твоји ти велики и божански преци сигурно нису оставили латинштину у наслеђе!

Зато што латинштине тада нигде на Земљи не бејаше.