Лирски записи

 

Кроз однос према Природи, најбоље се види на којему је духовном ступњу сушти човек.

Онај ко нема љубави према Природи, не може бити племенит и узвишен човек, не може се назвати словесним, освешћеним и божанским бићем.

Онај ко Природу не види и не осећа као душевно и божанско биће, не може ни духовно да се развија и напредује.

За самосвојног и самобитног, за освешћеног и посвећеног човека, сва Природа је жива, душевна и духовна.

Онај ко не осећа дрво, биљку, цвет и ружу као биће; онај ко у соколу, орлу, гаврану и ждралу не види себе; онај ко у Сунцу, Месецу, звездама и звезданим јатима не препознаје божанства својих древних предака, тај се и не може сматрати словесним и освешћеним човеком.

И, надасве: какав однос сушти човек има према Природи, будите уверени, да се тако опходи и према ближњему своме.

Јер, љубав према Природи и љубав према духовности и Духу, иду руку под руку, иду укорак, иду упоредо.

Ко другачије мисли, неће никуда стићи!