Лирски записи

 

Знања и дарове Духа примамо да бисмо служили ближњима, човечанству и свим иним словесним бићима, као и за то, да бисмо свој живот живели са Сврхом и Смислом, да бисмо се радовали животу и, да бисмо уживали у лепоти и дивоти живота.

То сам још у младости осетио, појмио, схватио и освестио.

Зато никада и нисам желео да будем слављен као песник; никада нисам чезнуо за славом и почастима овога света.

Никада ме нису занимале песничке, књижевне и уметничке награде; никада сам нисам тражио да гостујем у неким радијским и телевизијским емисијама, а појављивао бих се само онда (и то у младости!) када су представљане моје књиге, и када сам имао нешто сувисло и словесно да кажем.

Песнички дар није ми дан да се китим наградама, признањима и похвалама овога света, већ да свој живот живим са Сврхом и Смислом, и да дођем до познања Највишег, Најлепшег и Најдивотнијег.

Ако ја не умем да живим своју поезију, онда нећу ни да је пишем!

Зашто бих ја писао своју поезију, ако је не живим?!

Нећу да пишем само стога да би то неко читао читања ради, нити да бих се ја дичио и гордио тиме!

Ја морам да живим по својим песничким правилима и законима!

Без истинског живљења, све је бесмислено!

Песник је само онај, који свој песнички дар појима као задатак и одговорност.

Задатак од Духа и Космоса, и одговорност пред Духом и Космосом.

Песник служи и, служећи сведочи и одговара за своје служење.