Лирски записи

 

Човечанство је поробљено на свим пољима видљивог спољнога света.

Језик, духовност и култура јесте последња наша одбрана.

У памет се, Срби!

Ако изгубимо србски језик, србску духовност, србску културу и србску самосвест, бићемо последње и најбедније робље предаторске и паразитке атлантистичке империје зла.

Тамо где крочи атлантистички војник – нестаје слобода, нестаје историја, нестаје матерњи језик, нестаје предачко писмо, нестаје самобитна духовност, нестаје самобитна култура, нестаје лепота, нестаје доброта, и нестаје љубав.

Атлантистички војник гази и убија све што је изворно и праизворно, све што је племенито и узвишено, све што је самосвојно, самобитно и самородно, све што је лепше, боље и дивотније од атлантистичке дивљачке и варварске псеудокултуре.

Србски језик и србска азбука, србска култура и србска духовност јесте последња тврђава одбране Србства.

Ако ово не видимо и не схватамо, ускоро ћемо бити најбедније и најјадније робље предаторских и зверињих Атлантиста.

Убијаће нас на сваком кораку кано дивље псине!

Атлантисти су сурови, веома сурови, и они не знају ни за какву милост.

Онај ко нема душе – а Атлантисти је никада ни имали нису! – спреман је на свакојаки, најгрознији и најужаснији, злочин.

Они су човеколике крвожедне звери које за собом остављају грозоту пустоши, бесмисла, безнађа и ништавила.

Нико тако није ојадио и уништио Мајку Земљу као предаторски и паразитски, крволочни и канибалски Атлантисти!

У памет се, Срби!

Јер, већ колико сутра, све ће бити доцкан!

(Србски коловрат: Четири годишња доба)