Лирски записи

 

01

Овакво је стање ствари.

Буде се пробуђени Срби, освешћују се освешћени Срби, а успавани и неосвешћени Срби спавају дубоким зимским сном!

Само пробуђеног можеш да пробудиш, и само освешћеног можеш да освестиш.

Ово би вам рекао сваки зен-будистички калуђер, монах и посвећеник.

Да би се неко пробудио и освестио, он мора да буде предодређен за буђење и освешћивање.

Сви смо ми рођени у свету који смо сами стварали у неким ранијим животима.

Свако је на оном ступњу Душе, Духа и Свести на који је самога себе уздигао и узнео у неком минулом животу.

Тамо где смо некада стали, одатле и настављамо у садањем, а потом, и у будућем животу.

Наше духовно уздизање и усавршавање нема краја, нема свршетка.

Све се наставља, све је у наставцима.

Ми смо вечна промена.

Ми смо космичко и божанско биће вечних мена и промена, вечних уздизања и усавршавања.

 

02

Јави ми се, данас, Снежана, једна дивотна, узвишена и танана хиперборејска и србска душа.

Она вас све поздравља, и све вас љуби, душом и срцем, на даљину, иако вас никада није видела.

Каже, да нас лирски записи све спајају, све повезују, све прожимају, а ја јој одговарам, да то, кроз моје лирске записе, чине Душа, Дух и Свест, чине духовна и божанска бића из виших светова.

И још ми рече – а то ми је и дужност да вам пренесем! – да јој се веома допада вилинско појање Татјане Карајанов, да јој се свиђају дивне лирске и уметничке слике Татјане Кришков, као и то, да је надахнуто слушала приповест Ивана Храста у видео-запису Нине Мартиновић.

Знам да ће ово прочитати обе Татјане, као и Иван Храст, па нека знају да постоји једна племенита, узвишена и продуховљена Снежана Србкиња (из Београда) која душом и срцем прихвата и прима њихова уметничка остварења.