Лирски записи

 

Јадранки, племенитој и освешћеној души, из Републике Србске, као и свим иним племенитим и дивотним душама које верују у своје најлепше песничке и вилењачке снове.

 

Често замишљам, а у својим јасновидим сновима и видим, како, попут звезда, у јатима, пловимо, сви скупа, према огромном лоптастом извору млечно-беле светлости негде у тајинственим и унутарњим дубинама Првобитне Васељене.

Та огромна лоптаста млечно-бела светлост јесте, у исти мах, како светлост, тако и нешто онострано, унутарње и духовно; нешто из чега исијава и зрачи блаженство, радост, милина, топлина, доброта и љубав.

То, истовремено, и јесте и није светлост; то, истовремено, и јесте и није од овога света; то, истовремено, јесте и Светлост и Дух; јесте и Вештаство и Суштаство; јесте и Биће и Твар.

Често тако замишљам и будан сневам – јер маштати и сневати једино умем! – како са мном, упоредо, плове сви они који су ми драги и мили, све оне дивотне, племените и узвишене душе; како оне душе које сам за овоземаљског живота упознао, тако и оне које никада ни срео ни видео нисам; а знам, осећам и знам, да су ми те душе блиске, сродне, миле и драге; осећам и знам, да су то моје душе из мојега, и нашега, звезданог јата.

У таквим се тренуцима, сневања и маштања, најлепше и најдивотније осећам.

(Татјана Кришков: Соната за Теслу)