Лирски записи

 

Ако смо у Истини, а морамо бити у Истини, онда ћемо рећи, да Србија никада није била благодарна Словенској Русији.

Никада се Србија није одужила Русији, за све оно узвишено и племенито што је Русија, кроз векове, чинила за Србију и Србство.

Србија није благодарна, и Срби нису благодаран народ!

Срби више поштују своје душмане и крвнике, него оне који су их од свакојаког зла белосветског вековима спасавали.

Зато и кажем, да ови и овакви Срби морају да нестану.

И, кад смо већ такви – боље је да нестано, да не бисмо и надаље само поганили Мајку Земљу!

Ових дана осећам праисконо гађење над антируском хистеријом која се шири преко прозападних медија у Србији.

Као да су једва чекали да се догоди нешто што нико словестан и освешћен не би пожелео – као што је, на прилику, страдање шесторице србских радника-мученика у Сибиру – па да се дигне кусо и репато, шуто и рогато и, поведе медијски рат против Русије.

Какви смо, какви јесмо, најбоље се у оваквим приликама види.

Потуљени смо и подмукли, дозлабога!

Лицемерни смо, лажљиви и превртљиви.

Колико смо год снисходљиви, јадни и бедни пред Атлантистима, толико смо већма дрчни и горди пред братским Русима, само зато што знамо да ће нам братски Руси све унапред опростити.

Али, дошао је тренутак – а ваљда ће и Руси то убрзо да освесте – када нам наша исконска словенска, руска браћа не смеју више ништа праштати.

Не смеју нам више ништа праштати, зато што и не заслужујемо никакво праштање.

Нека нас Руси, овакве какви јесмо (а боље би било да нисмо!), заувек од себе одбију и одбаце, па да нас онда атлантистички предатори и канибали, без имало милости и обзира – черече, убијају, сатиру и затиру, на сваком кораку.

Народ који нема ни једног јединог пријатеља, и није достојан да се народом назове!

И још нешто, што је веома важно, а што ми, овако бесловесни, вазда заборављамо.

Русија може без Србије, у сваком погледу Русија може без Србије, али Србија без Русије – неће ни три летња дана саставити!