Драган Симовић: ПУТ ВИДОВИТОГ ЗНАЊА
Лирски записи
Када изиђемо из ума, тада улазимо у видовито знање.
Видовито знање јесте високо изнад сваког знања ума.
Све духовне тајне откривају се видовитом знању.
Знању ума се не открива ниједна духовна и космичка тајна.
Пут видовитог знања јесте пут здравља и живота, а пут знања ума јесте пут болести и смрти.
Изишавши из видовитог знања и упавши у знања ума, човек је осудио себе на живот у вечитом страху од смрти.
Отац свих страхова који нас непрестанце обрхвавају јесте страх од смрти.
Савремени човек целога живота живи у бригама и страховима.
Страхови и бриге обесмишљавају живот савременог човека.
Видовита знања јесу тајинствена знања оностраног живота и живљења.
Наши су древни живели у видовотом знању.
Живети у видовитом знању значи, живети у Свароговом Ирију, живети у Сварги, живети у Унутарњем Небу.
Зато и кажемо да су наши древни преци видели своје богове и богиње.
Они су их заиста видели, а ми их данашњи само замишљамо.
Ми само покушавамо да их замислимо, зато што живимо у знању ума.
Ми смо поробљени знањем ума.
Поробљавање савременог човечанства од стране тајних влада јесте последица нашег властитог поробљавања знањем ума.
Да нисмо поробљени знањем властитога ума, не бих нас нико у свету могао поробити.
Све док обитавамо у знању ума, ми бивамо робовима својега властитог ума; а посве смо лагани и слободни кад изиђемо из знања ума.
Све оно што замишљамо, или покушавамо да замислимо док боравимо у уму, то можемо јасно да видимо када изиђемо из ума и уђемо у видовитост, у видовито знање и познање.
Тесла није ништа замишљао из ума; он је све јасно видео из видовитог знања, из унутарњег срца.
Песник ништа не ствара из знања ума; песник све унапред зна и види у прасликама, у космичким јасновидим сликама, и, то што јасно види – претаче у речи, у стихове, у песму.


Драган Симовић: СТВАРНОСТ ЈЕ У ТВОМ СРЦУ
Опремио: Стари Словен