Лирски записи

 

Највиши ступањ древног ведског хиперборејског посвећења јесте када се посвећеник изравно из земаљског живота пресели у Сварогов Ириј.

Када, буквално, у трену, пређе из света у свет.

За тај се чин посвећеник припрема целога земаљског живота, од ране младости до самог скончања.

Неки од великих посвећеника – а то су они који имају увида у тајна галактичка знања белих ура – у Сварогов Ириј одлазе поневши са собом и материјално земаљско тело.

Да песнички разјаснимо ово древно хиперборејско тајинствено посвећење.

Има посвећеника који, при уласку у Ириј, остављају за собом вештаствено земаљско тело, и оних, великих галактичких посвећеника, који одлазе са вештаственим (материјалним) земаљским телом.

Древни су највиши Смисао животу давали кроз посвећеничко припремање за смрт.

Живот са Смислом живи само онај ко се целога живота припрема за смрт, ко је у свакоме часу спреман да напусти овај земаљски свет и да се усели у Сварогов Ириј.

Зато су сви древни Хиперборејци били велики и неустрашиви ратници, јер су се од ране младости припремали за тренутак смрти.

Они су били свесни, да је, за њих, смрт само прелазак из света у свет, да смрти, за њих, зацело и нема!

И још нешто да разјаснимо.

Посвећеник је посвећеник, свеједно да ли је ратник или песник!

Песникова разјасница

По једном древном ведсрбском предању, сви су косовски витезови заветници, на челу са Милошем Обилићем, прешли изравно у Сварогов Ириј.

То су били заветни витезови реда Зеленог змаја, који су, истовремено, били и посвећени у древна тајна знања галактичких белих ура.