Лирски записи

 

На Земљи се, у свеколиком људском роду, упоредо, одвијају два космичка тока – Ток/Пут навише и Ток/Пут наниже.

У исти мах се дешава и еволуција и инволуција, и узрастање и опадање, и узлажење и низлажење.

Један, мањински, део човечанства узраста, док други, већински део, ураста, односно, креће се низлазним путем, инволутивним током.

У овоме времену, у самом бићу човечанства, постоје две опречне мета-космичке расе, између којих је тако огромна разлика, као између Неба и Земље.

Мањи део човечанства представља Космос, а већински део човечанства представља Хаос.

Једни се крећу ка вишим духовним и божанским бићима, а други, пак, ка нижим, метафизичким, мрачним, бесовским

и демонским пространствима унутар Хаоса.

Док се у једних Свест и Свесност убрзано проширује, дотле се у других Свест и Свесност све више сужава.

Док једни могу, у трену, да појме, схвате, приме и освесте највиша Знања из Галактичког Језгра, дотле други једва да разумевају и најпростије земаљске ствари.

Док једни све више наликују на древне богове и богиње, дотле други све више попримају лик, изглед и понашање праисконих бесова и демона.

Будући да су божански људи у мањини, стога они не могу још дуго да опстану на Земљи, без помоћи из виших духовних и божанских светова.

Ако, ускоро, не уследи помоћ Одозго, онда ће свеколико човечанство нестати у чељустима праисконог, најгрознијег и најужаснијег, зла.