Лирски записи

 

Ми се не можемо борити против зла у свету, пре него што победимо зло око нас и у нама.

Много је зла око нас и у нама.

Много је човеколиких звери у србском народу.

Те човеколике звери у србском народу нису толико опасне по друге народе колико по само Србство.

Од људи-звери у србском народу највеће су жртве словесни и освешћени Срби.

Одавно се људи-звери одгајају и негују у србском народу.

Одавно су они постали повлашћени.

Ми смо тренутно у стању распадања, и као народ и као друштво.

Много је болесних, бесловесних, лудих и дегенерисаних у србском бићу.

Србство се неће уништити споља, већ изнутра.

Највећа опаснот по Србство јесте унутрашњи и унутарњи враг, који се дубоко, попут црва, увукао у србско биће.

Трули смо, и као народ и као друштво, изнутра.

Језгро нам је сво у трулежи и распадању.

Окружени су смо издајницима, изродима, умоболницима, крволоцима и зверима које изнутра растурају и сатиру Србство.

Ми ништа не можемо да учинимо против спољнога зла, све док не савладамо унутрашње и унутарње зло.

Онај ко љуби Србство, онај ко је посвећен Србству вертикале, тај мора то да види, да схвати и освести.

Не смемо више завлачити главу у песак – Србство је опасно угрожено изнутра!

Већ дуже од стотину лета у србском се народу, како извана тако и изнутра, спроводи изокренута (негативна) селекција.

Све што је ваљало и вредело то се прогонило и убијало, а котило се, неговало и запатило само оно што не ваља и не вреди нити Богу нити Роду.

Најгрознији и најужаснији злочини, канибалски злочини, дешавају се у последње време у србском народу.

Таквих грозних злочина није бивало ни у праисконо доба када су бесови и демони владали светом.

Грозоте и ужаси свуда око нас, а ми и даље завлачимо главу у песак, претварамо се да не видимо, да се то нас не тиче.

А тицаће се, и те како!

Опасно је, и страшно, што ми и као народ и као друштво постајемо равнодушни према таквим грозотама и ужасима око нас, и у нама.

Кад један народ дође тог ступња, онда је, заувек, свршено с тим народом!