Лирски записи

 

Дошао је тренутак, кад србски народ мора да се определи.

Или ће на Исток, са истородним Русима, или ће на Запад, са највећим душманима и крвницима Србства.

Србски народ да се определи, а не србска политичка фукара!

Србски народ нема никакве везе са србском политичком фукаром.

Фукара је фукара.

Фукара увек остаје фукара.

Ако србски народ дозволи да га води фукара, онда ће и сам као народ постати фукара.

Само србска политичка фукара може да изда Русију и истородни руски народ.

Само србска фукара може да прави савезе са највећим србским крвопијама.

Србија никада неће бити на Западу!

Јер на Западу никада, кроз многе векове, није имала ни једног јединог пријатеља.

Србија на Западу има само своје заклете вековне непријатеље и душмане.

Куда ће Србија ићи – о томе неће да одлучује србска политичка фукара, већ самосвојни, самосвесни и самобитни Срби!

Дошао је тренутак свих тренутака, тренутак кад овај србски нараштај мора да се определи пред будућим вековима: или Русија или Запад – или Живот или Смрт!

Онај ко србски народ тврдоглаво води ка предаторском, паразитском и канибалском Западу, тај жели коначну смрт и Србству и Србији.

(Татјана Кришков: Тескоба, очај, безнађе)