Лирски записи

 За Ј. М.

 

Када смо благодарни и благородни, онда се Милост Божја без престанка излива на нас.

Ово вам казујем из искуства, из унутарњег суштаства.

Уверио сам у ово на стотине, на тисуће пута.

Када је мени пре три године бивало веома тешко (можда се неки од вас не сећају тога или, пак, тада још нису били стигли до овог портала), када смо и породица и ја бивали притиснути таквом беспарицом да, у једном тренутку, нисмо знали шта више да чинимо, тада је и породицу и мене спасила Милост Божја.

Милост Божја обично стиже до нас преко Божјих људи.

Морам одмах да кажем и разјасним: Милост Божја је стизала до мене и моје породице кроз душе неких од вас (нећу имена да вам спомињем, зато што ви сами то не желите!), кроз ваше душе благородне и благословене које су посвећене Љубави, Истини, Лепоти и Доброти.

Па ипак, једну од тих племенитих душа, које су ме спасавале у том времену, морам, макар, и тајно, прикривено, да споменем.

То је душа једне освешћене и посвећене расне Србкиње из Републике Србске, која је, и буквално, свим бићем својим стала иза моје породице и мене.

Да та племенита и узвишена Србкиња није тада стала иза мене и моје породице, да нас није, скоро три године, новчано помагала, ко зна шта би с нама било!

Можда ништа од овога што сам ових година створио и учинио, не би било ни створено, ни учињено, ни објављено!

И, не само то!

Јер има нешто што је изван и преко тога, што је с ону страну свега појавног и видљивог.

Име те благородне Србкиње (која је била, и остала, моја Дивотна Вила из најлепших ведских бајки) давно је у Летописима Акаше уписано, за све минуле и будуће векове.

Нека је, на свим путевима Божјим, вилинским певањем и појањем прате виле, вилани и сви ини бели и плави вилењаци, уз ветрове и звездане гајде!