Лирски записи

 

Створитеља замишљам као Песника, као Сневача, као Уметника, као Ствараоца.

Створитељ мора бити Стваралац.

Бог је увек у Стварању.

И Космос замишљам као Биће Које Ствара.

Све је у Стварању.

Стварање је у Свему.

Стварање је Живот.

Живот је Стварање.

Живот не би био Живот без Стварања.

Стварање не би било Стварање без Живота.

Стваритељ се никада не одмара.

Створитељ се одмара док Ствара.

Стваралаштво је највиши ступањ одмарања.

Они који нису посвећени Стварању, не знају да се Стваралац, да се Песник, да се Уметник најбоље, најлепше и најдивотније одмара док Ствара.

Никада у свом земаљском веку, у овом животном току, нисам пожелео да идем некуда на одмор, сем уколико тај одмор није био у служби Стварања.

Моји најлепши одмори били су онда када би ми се догодила нека дивна песма, нека дивна прича, нека дивна књига.

То могу да разумеју само они који су, попут мене, посвећени Стварању.

Бог никада не иде на годишњи одмор, јер Он Ствара и Ствара, Ствара без престанка, Ствара без предаха.

За Бога је и Космос – Песма!

Бог је Песник чија је најлепша Песма – Космос.

Космос, Божја Песма, и Сам бива Песник.

И ми смо Божја Песма.

Свако је од нас, понаособ, по једна дивотна, и непоновљива, Божја Песма.

Ми смо Божја Песма која Ствара.

Ми смо Божја Песма која, такође, без предаха и престанка, Ствара Саму Себе.

(Татјана Кришков: СТВАРАЊЕ СВЕТА)