Лирски записи

 

01

По једном древном ведском и хиперборејском Предању – које се чува у Звезданој књизи Акаше – на Белом Пупку Света, у Праисконо доба Првобитне Светлости – посве издвојено и скривено од иних дивљих племена и родова – живљаше у моћним кедровима шумама СрбИрије, у племенској и родовској заједници, племе Белих Срба са сродним племеном Плавих Вилењака.

Сва тајна, тајинствена и онострана космичка и божанска знања – од поезије, преко певања, појања и вилинке (музике), до звездочатства (астрологије) и звездознанства (астрономије) – Плави су Вилењаци предали Белим Србима, будући да је бивало и мешовитих бракова између ових двају блиских и сродних племена.

Зато су Првобитни Бели Срби раса мимо све човечанске и људске расе на Земљи; раса која и ликом и стасом подсећа на Плаве Вилењаке: узвишено, племенито, издужено, величанствено и господствено лице; правилних црта, танких усана, оштрог (орловског) носа; плавих, зелених и бадемастих очију; дубоког, тајинственог, занесењачког и сањалачког дубоког погледа.

Стасом су витки, танани, високи; широких рамена и (у мушкараца) веома уских кукова; лагани при кроку и ходу, скоро да лебде док ходају и корачају.

Жене су изразито лепе, отмене и душевне.

Њихова лепота превазилази и надилази све лепоте појава, обличја и облика овога света.

Танке, витке, високе, ваздушасте, танане, умилне, хитре, окретне и даровите; бујних свиленкастих, растреситих и лепршавих сребрних и златних власи.

Племе Белих Срба, помешано са расом Плавих Вилењака, даровито је мимо све ине родове и племена; посвећено лепоти и стварању; упућено у пространства Тајинственог и Оностраног; веома израженог видовитог знања и познања.

Све то стоји у Звезданој књизи Акаше, записано, пре седамдесет и пет столећа, руком посвећених ура – песника, брзорисаца и ришија.

(Татјана Кришков: СТВАРАЊЕ СВЕТА)

02

Песникова разјасница Предања из Звездане књиге Акаше.

Сретао сам Србе и Србкиње који су потомци Белих Срба и Плавих Вилењака.

Ја их осећам и препознајем, како по спољним (биолошким) чулима, тако и по унутарњим (оностраним) чувствима.

То се осећа и види из њиховог погледа, из њихових очију, по боји гласа, по ходу, по крету и окрету, по лаганом кроку.

Даровити су веома, маштовити изразито, рођени сневачи, божанске проницљивости и прозорљивости.

Они су својим стваралачким бићем и духом више у Оностраном него у Овостраном.

Они су повезани са звезданим јатима, повезани са тајинственим бићима из виших духовних и божанских светова.

Они су Вертикала Галактичког Србства.

Без њих, без њиховог стваралачког бића и духа – осећам, и верујем у то! – не би опстало ни земаљско србство.

Сретао сам их одувек, а срећем их и данас.

Ретки су веома, али су битни!

Само они који зађу у Онострано, у Тајинствено, могу да схвате и осете колико су за Србство (и за србство) битни ретки потомци Белих Срба и Плавих Вилењака.

И, на концу, усуђујем се рећи: да су Они творци Првобитне Европе, Они ствараоци првобитне културе на тлу Европе, будући да су расејани по свим европским племенима и родовима.

(Татјана Кришков: СОНАТА ЗА ТЕСЛУ)