Драган Симовић: ТАЈИНСТВЕНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ОНОСТРАНЕ СВЕТОВЕ ДУШЕ
Лирски записи
01
Смисао је у давању, у жртвовању, у љубави, у лепоти и доброти.
Живот и јесте вечно и непрестано давање.
Вечно и непрестано стварање и жртвовање.
Што више дајемо, све смо богатији.
Најбогатији је Онај који вазда и без престанка даје.
Пут давања јесте пут љубави.
Друго име за љубав јесте давање и жртвовање.
Колико дајемо, и колико се жртвујемо, толико и љубимо.
Изван давања и жртвовања – нема љубави!
Стварање је, такође, давање и жртвовање.
Свако се кроз властита дела љубави даје и жртвује.
Стваралаштво је пројава божанске љубави.
Љубав је круна давања и жртвовања.
Давање и жртвовање без љубави нема никаквога смисла.
Ако љубави нема, онда је свака жртва залудна и бесмислена.
(Татјана Кришков: Соната за Теслу)
02
Песник и песма јесу једна душа, јесу једно биће.
Сликар и слика јесу једно биће, јесу једна душа.
Душа се песникова у песми открива, као што се и душа сликарева кроз слику пројављује.
Песникова песма јесте сликарева слика у речи преточена.
Сликарева слика јесте песникова песма кроз боје и облике испевана.
Снага и тајна поезије јесте у мета-сликама с ону страну речи и стиха.
Снага и тајна слике јесте у мета-поезији с ону страну боја и обличја.
Постоји невидљива и онострана тачка где се песник и сликар сусрећу и препознају – то је пра-слика с ону страну слике, с ону страну појавног и видљивог, с ону страну речи и стиха.
Та невидљива и онострана тачка јесте у језгру пра-душе, у језгру Велике Душе, која се открива и објављује у свакој стваралачкој души.
Свака поезија вреди онолико колико има оностраних слика у њој, као што и свака слика вреди онолико колико има оностране поезије у њој.
Ттајана Кришков: Стварање Света)
03
У сликама Татјане Кришков откривам и препознајем оностране пределе и крајолике, оностране тајинствене, мистичне словенске светове, мистичне словенске ликове, мистична и бајковита словенска бића.
Када се загледам и унесем у њене слике, када их сазерцавам из унутарњег бића, тада имам осећај да то нису предели, да то нису крајолици и ликови са ове планете, већ, као да је то сликано и стварано на некој тајанственој, непознатој и далекој планети, у неком другом и далеком звезданом јату.
Татјанине слике делују некако флуидно, некако етерично, некако бајковито, некако нестварно и онострано, као да су сликане на стаклу.
Лепота и духовна снага Татјаних слика канда извире из њеног урођеног, тананог а дубоког, осећаја за онострану, скоро етерично-галактичку светлост боја, за мистичну титравост и треперавост светлости у самим бојама.
Стога Татјанине слике делују некако неухватљиво и неизрециво, као да имају звучну, музикалну потку, као да су осликане флуидом и етером, као да су уобличен и артикулисан галактички акварел сликан на замишљеном космичком огледалу.
Песнички речено, слике Татјане Кришков одликује лакоћа унутарњег израза, што се најбоље осећа и препознаје у флуидном прожимању форме и структуре, у мистичном и метафизичком прожимању обличја и садржине унутар саме ликовно-песничке и звучно-пројавне заумне и оностране надсуштине.
(Сликар слика оно што очима душе види.)




Дивотно, Песниче!
Све ово блешти, сија, одзвања.
Већ видим како се сва ова светлост, снага, стваралаштво, обрушила на све мрачне ствари и расточила их!
Још да додам музику, П. И. Чајковски:
Дивно и дивотно, Татјана!
Чајковски је заокружио ову тајинствену (мистичну) причу.
Свидели су ми се, на овом видеу, и ове слике уз мутику. С почетка нисам ни знала да на крају има и оних слика из космоса са појавом светлости. Уствари, да, да, знала сам, али нисам била свесна.