Татјана Кришков: ПРАСКОЗОРЈЕ

Драга госпођо, слике су Вам много лепе!
Верица Стојиљковић
Драга гђо. Стојиљковић,
Хвала Вам, а хвала и што сте дошли на ову „изложбу“.
Татјана, читам песму и гледам слику и искрено се радујем бујању животне баште свесног човека. Размишљам да ни једна политичка, државна структура оваквога света не даје истински простор за правилан развој човека у личност. Али то је прилика да се пробуди стваралачка снага у нама и освести љубав која нас савршано повезује.
Хтео сам да кажем, да осећам велико поверење према свима вама и да вас сматрам пријатељима.
Сви смо ми семе за Ново Племе.
Иван ХРАСТ
Праскозорје.
Тама се повлачи.
Живот клија, буја,
ништа га
не може зауставити.
Човек није само тело.
Човек који иде вертикалом
пробуђен је, племенит, хуман.
У нама је Божија честица.
Имамо толико богатство у себи,
а често нисмо тога свесни.
Црно-бели крајолик
испуњава се животом.
(Татјана Кришков: Стварање Света)