Лирски записи

 

Да су историју писали они који су се шегачили и спрдали са историјом, схватићете из овога.

Срби су се из Русије, преко Карпата, доселили на Балкан.

Руси су се са Балкана, преко тих истих Карпата, одселили у Русију.

(Срби су били Руси, а Руси су били Срби!)

И све у исто време, у исту годину, у исти дан, а, можда, и у исти час!

То нас подсећа на ону дечју игру (деца су некад умела лепо да се играју) ласте-проласте.

Значи, Срби и Руси (а то је један те исти Род, али Род располућен и раздељен!) много воле да се играју ласте-проласте и других дечјих игара.

Рекли су: хајде да се играмо ласте-проласте!

Ухватићемо се за руке, направићемо велико, велико коло, од Закарпатја до Старе планине, па ћете ви мало овамо, а ми ћемо мало тамо, и тако све укруг, јер коло и јесте коло, односно круг.

Докони смо, беспослени и залудни, па да нам не би било досадно, играћемо се мало сеоба народа.

Ко словестан, паметан и освешћен може у ово да поверује?!

У ово може да поверује само идиот, медиокритет и малоумник!

Ето, то вам је званична историја, коју сте ви учили у школи, коју су потом ваша деца учила у истој школи, и, коју данас уче ваши унуци у тој истој (ватиканско-бечко-берлинској) школи.

Какав нам је школа – добро ишта знамо!

Нема потребе да се лепше, боље и научно озбиљније пише о овоме.

Са званичном историјом треба се спрдати, јер и јесте за спрдњу!