Лирски записи

 

Постоји древно ведско предање о племену исполина што је обитавало у Стриборовим кедровим шума, на Крајњем Северу, у тајинственим пределима СрбИрије, у белом прстену звезде Северњаче.

По овом староставном предању, у древном, праисконом и, скоро заборављеном мешовитом племену Белих Срба и Плавих Вилењака, рађаху се само исполини, синови и кћери високи и до три метра.

Сама реч исполин, када се језикословно – али на песнички начин – разјасни, означава некога ко је крупан, снажан и веома висок – висок за једног целог и пол другог човека.

Један цео и пол другог човека, то је, отприлике, горостас од три метра, илити исполин трометраш.

Некада је, у древности, постајало у Срба презиме Исполинић и Исполиновић које је давно ишчилело и нестало.

Исполинићима и Исполиновићима одговара Презиме Подруговић.

Вук Караџић сведочи, да је Тешан Подруговић, знаменити и даровити народни песник и велики ратник из Првог устанка, био, уистини, веома висок – за једног целог и пол другог човека, тако да му је презиме по свему одговарало.

Књиге древне и староставне говоре о лепим, стаситим, витким и веома високим (крупним и снажним) како мушкарцима тако и женама.

Мит о исполинима сачуван је и у иних ведских родова, а познато је да су Хиперборејци (Бели Срби) били највиши и најкрупнији род међу свих дванаест великих аријевских племена.