Лирски записи

 

Онај ко је у овај свет дошао зарад остварења својих визија и снова, бива посве слободан у овоме свету.

Њега се овај свет не дотиче.

Живи у свету, али свет на њега нема никаквог утицаја.

Он следи само своју унутарњу духовну звезду, која је најјаснија и најсјајнија на његовом унутарњем небу.

Та звезда – то је једина његова мисао, једина његова визија, једина његова брига.

Са стране посматрано, тај човек живи попут свих других људи у окружењу: жени се, рађа и подиже децу, а, у неко доба, дружи се и са унуцима својим.

Али, он није од света, и он не робује свету!

Не тежи за новцем, а увек има довољно новца; не тежи за материјалним добрима овога света, а вазда има свега у изобиљу; не занима га слава света, а свет га, ипак, прославља, велича и слави.

Ништа не тражи и ништа не иште од света, а свет му, гле! даје, увек и вазда онолико колико му треба.

Ни мање ни више – него управо онолико колико му и треба!

Не, то њему не даје свет, већ му Васељена даје преко света, преко људи и кроз људе!

Он је вазда повезан са Васељеном, повезан са вишим духовним световима, повезан са Оцем и Мајком, повезан са Духом и Свешћу.

Ко год у овај свет дође зарад остварења својих визија и снова, тај има несебичну помоћ из виших светова, од Васељене, од Створитеља.

Сва се васељена духовна и божанска бића удруже, да му припомажу и помажу у остварењу његових визија и снова.

Његово Ја није мало земаљско ја; његово Ја јесте васељено и божанско Велико Ја.

Он је предан; он је посвећен.

Он не брине и не страхује, јер зна да је по Задатку дошао – дошао је зарад остварења својих визија и снова; а његове визије и његови снови – то су визије и снови Онога који га је у овај свет послао, да обави један Виши Задатак.