Лирски записи

 

Пишите поезију, сликајте, певајте, водите свој дневник, стварајте било шта из срца, из душе, из духа.

Немојте размишљати о томе, да ли ће се то некоме свидети или неће, да ли ће неко то читати, гледати или слушати!

Ви стварајте за себе!

Велики песници и уметници, велики ствараоци и посвећеници никада нису размишљали о читаоцима, гледаоцима и слушаоцима, никада нису размишљали о публици – они су стварали, јер су морали да стварају!

Стварање је, превасходно, зарад самог Стварања.

Стварање је, пре свега, зарад самог Ствараоца.

Бог је највећи Стваралац; Он је Стваралац над свим Ствараоцима.

Бог се никада не пита, да ли ће се некоме допасти Његово Стварање, Његово Дело.

Бог Ствара, јер мора да Ствара!

И ви се угледајте на Бога Ствараоца!

Немате на кога другог да се угледате!

Стварање је Пут Живота и Здравља.

Бог Стваралац никада не може бити болестан, зато што Ствара и Ствара, без станка и престанка.

И ви ћете бити здрави када стварате, угледајући се на Бога Ствараоца.

Ова цивилизација је трула и у распадању, зато што су људи престали бити ствараоцима.

Људи потрошачи јесу најтежи болесници.

Они су толико болесни, да више и не могу да виде и схвате да су болесни!

Најтежи болесници не виде да су болесни, и не признају да су болесни.

Све што напишете, проследите на овај портал у виду коментара, а ја ћу, потом, најлепше од тих коментара објавити као песму, као лирски запис, као било какав запис.

Ако не желите својим пуним именом и презименом да се потпишите, измислите неко, за себе, уметничко име – свеједно објавићемо!

Кад год проговорите из душе и срца – то је поезија.

Не пишите из главе, из ума, већ из срца и душе, из свог унутарњег бића.

Ум је тежак болесник, и све што пишете из ума то води у болест.

Ово запамтите: ум води у болест!

Срце води ка Светлости, ка Животу, ка Вечности.

Пишите и стварајте, не зарад некога, него зарад себе, зарад своје душе, зарад свог срца!

(Татјана Кришков: Ода Радости)