Лирски записи

 

Да би човек живео саобразно и у складу са својим унутарњим суштаством и својом природом, не сме да ствара лажну слику о себи.

Никада се не сме узносити изнад других, никада не би смео себе да сматра вреднијим, значајнијим и битнијим од других.

Ја сам оно што јесам.

Када се сретнем с другим човеком, који стоји наспрам мене, ја сам увек оно што јесам, ја сам увек огледало том другом, суштом човеку, као што је и тај други, сушти човек, моје огледало.

Ми се огледамо један у другом.

Ако смо у истини, онда је то огледање исцељујуће, ако смо у лажи, онда наше узајамно огледање води у болест, у тешке болести ума, душе и духа.

Ја сам једноставан, прост човек.

Прост човек у оном изворном значењу те речи.

Ја сам један од вас, један од нас.

Нисам ни бољи, ни вреднији, ни битнији од вас, од свакога од вас понаособ.

Ја сам човек који греши.

Имам много грешака иза себе и ко зна колико још грешака испред себе.

То што сам песник, не значи да сам бољи, вреднији, паметнији и битнији од било кога другог, од ма кога од вас.

Напротив, може бити да сам гори од вас, може бити да имам више животних грешака од вас.

Човек сам, а то је велика одговорност.

Тешко је бити човек.

Од свих бића у свим световима, можда је, ипак, најтеже човеку да буде то што јесте.

Канда је свим другим бићима лакше да буду то што јесу.

Да следе своју природу.

Када читате моје песме, моје лирске записе, вазда имајте на уму, у свести својој, да сам ја, песник, само један од вас.

Један од вас који је, можда, грешнији од вас.

Лакше ће ми бити, лакше ће души мојој бити, када знам, и када осетим, да ме видите као једног од вас.