Драган Симовић: Овај свет не може бити бољи
Лирски записи
Све приче су већ испричане.
Све је већ одавно и знано и виђено у овоме свету.
Овај свет не може бити бољи.
Дошли смо до тог познања, да је овај свет такав какав јесте, и да се не може поправити.
Ма шта ми чинили, овај свет не може бити бољи.
Неке тајанствене мрачне силе владају овим светом, а ми немамо никакве моћи да савладамо те мрачне тајанствене силе које владају овим светом.
Кроз векове смо покушавали да овај свет учинимо бољим, али нам се није дало, јер су у овоме свету силе мрака много моћније од сила светлости.
Сваки освешћен човек, који је ради на томе да овај свет учини бољим и лепшим него што јесте, пре или доцније дође до сазнања, да је целога свог живота био на губитку.
Губитник је сваки онај који ради за опште добро.
Губитник је сваки племенит и узвишен човек.
Губитник је сваки човек вертикале.
Ако мене питате, ја сам свесно изабрао да будем губитник у овоме свету.
И, никада нећу зажалити због тога.
Зато што сам, упоредо са овим светом, стварао један лепши и бољи свет у свом срцу, у свом унутарњем бићу.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Да, Песниче, помиримо се са собом…
Ако тражимо да неко други, споља, буде другачији и да буде по нашој мери то никако неће уродити плодом.
Помиримо се са собом, живимо тајну Љубави Божанског Мушкарца и Жене у нама, будимо извор љубави и стваралаштва, то једино можемо. Промену доноси биће Човечанства, Разумних светова, Свемира својим одабиром.
Наш јачина као засебног појединца на планети Земљи је мала. Али прихватајући изазове задатака живота, односећи победе и опстајући, будимо свесност о целовитости, јединству и савршеној равнотежи свега у Свести. Тако постајемо Виши и Шири, постајемо сведок силе преображаја у бићу истинске љубави Човечанства, Разумних светова, Свемира…
Наше опредељење да овде и сада стремимо ка савршенству Бога Живога је изазов обожења, љубљења, саосећања, борбе, стварења у Личност…То је стваралачка моћ постојања и чувања Живота. Зато смо ту!
Живи били Ствараоци Витезови из свих светова!
Иван ХРАСТ
Зашто смо се изгубили и од самих себе побегли,Испали смо из свести оца нашег и постали жртве своје подсвести.Као беба и мало дете имамо бистру свест,повезану са садашњим тренутком,без мисли,али полако током раста нападнути смо са много информација,тј.речима.Те речи ума без слика,тамне речи,неосвешћене а много пута изговорене и прочитане затамниле су нашу свест и пали у подсвест.У том свету подсвести живе невидљиви ентитети који се хране нашим слабостима,кроз мисли нас кушају и тако постајемо завидни,бесни,љути,нервозни.Сваки човек је добар јер је од доброг и створен,само зависи колико са собом носи те слабости,никада те човек неће напасти већ ти ентитети којима је направио пролаз да у њему живе.Сада знаш са ким имаш посла.Када нешто читаш одмах стварај слику,буди свесност и разликујмо битно од сувишног.Реч без слике спава,ње нема јер не зна за себе,она себе није видела јер јој нисмо удахнули душу,тако је нас створитељ прво видео и затим удахнуо нам душу.Освестимо,освестимо реч и боримо се за оно најлепше у нама,исправљајмо себе,престанимо да глумимо,не доказујмо се већ будимо то што јесмо.Своји на своме и шаљимо једни другима импулс свесности.
Милице, овај твој коментар је тако дивотан, да, напросто, морам да га објавим као чланак!