Лирски записи

(Снимио Владан Пантелић, на Дунаву, првог дана пролећа 7523.)

01

Свако је од нас самоме себи једини истински лекар, једини истински исцелитељ.

Ово је прва половина Истине, а друга половина Истине каже: Бог је наш истински исцелитељ.

Ове две половине Истине не потиру једна другу, зато што Бог, наш Истински Исцелитељ, може да нас исцељује само онда када ми то освестимо и прихватимо, када Му ми дозволимо.

Без нашег прихватања, у дубини Бића и Суштаства, нема никаквог чуда, нема никаквог исцелења.

Без наше помоћи, ни Бог не може ништа за нас да учини.

Битно је, гле, да ово запамтимо!

02

Има тренутака, кад ми се чини, да је смрт дошла по мене.

Тренутака кад ми се причини, да је већ истекло моје земаљско време, те, да морам да кренем на далек, далек пут без повратка.

Дешавало ми се то и у младости, али, што сам старији, све су учесталији такви тренуци.

Један од таквих тренутака догодио ми се и ноћас.

Морао сам у трену да прекинем писање и стварање, да прекинем све послове у спољноме свету, да изиђем из ума, из мисли и, да зароним дубоко, што дубље, у своје унутарње божанско биће.

Срце је почело све спорије да куца.

Спустило се на мање од педесет откуцаја.

Помислио сам: песниче, дошли су по тебе.

Да ли си спреман да кренеш на пут без повратка?

Одговорио сам: да, спреман сам.

Преда мном се, убрзано, одвијао мој животни филм, документарни филм мог васцелог животног тока.

Био сам смирен, опуштен и, усредсређен на дубоко пранично и космичко дисање.

Потом сам, не знам када, и не знам како, утонуо у дубок сан…

Јутрос сам се пробудио!

Поздравио сам јутро, поздравио сам Сунце, поздравио сам птице око моје терасе, поздравио дрвета и биљке у мом врту за тиховање.

Срце је певушило песму благодарницу.

Срце је благодарило Животу и Светлости.

Срце је благодарило Великом Срцу.

03

Још од детињства, имао сам јасновиђење, да живот и смрт путују упоредо са мном.

Да је на једном рамену живот, а на другом – смрт.

Да, истовремено, и живот и смрт прате сваки мој поступак, сваки мој покрет, сваки мој корак, сваку моју мисао, сваку моју реч.

Рођен сам са неосвешћеним знањима древних хиперборејских, тибетанских и хималајских посвећеника.

Када сам, много година доцније, почео да проучавам ведске, тибетанске, хиндуистичке, будистичке, ламаистичке, таоистичке и зен-будстичке свете списе, схватио сам, у трену, да ја све то већ однекуд знам.

04

Када кажем, да живот са смислом почиње тек онда кад у свом бићу и суштаству помиримо живот и смрт, ја то, уистини, тако и видим и осећам.

То није књишко, већ животно знање.

Неки од мојих пријатеља мисле, да сам ја прочитао брдо књига, да сам прочитао много више него што уистини јесам.

Не, моја знања и сазнања извиру из најдубљег унутарњег, из Акаше.

И ово ми се дешава.

Ја нешто поуздано знам, а не знам одакле знам.

Потом ми до руку дође књига, коју никада раније нисам видео, и ја јасно видим, да су у тој књизи знања за која сам ја знао и пре него што ми је та књига дошла до руку.

То се зове видовито знање.

Звездано, галактичко и космичко знање.

 

05

Има тренутака, кад ми је дух високо горе, а материјални свет дубоко доле.

И опет, има тренутака, када ми је дух у неким мистичним дубинама, а материјални свет високо горе, нада мном, да ме просто притиска и гуши.

Има тренутака, када сам лаган, етеричан и флуидан да бих и полетети могао, и опет, тренутака, када сам тежак као земља црна.

Ја вам овде све о себи искрено сведочим само стога да бисте знали, и схватили, да сам и ја попут вас, да сам један од вас, један од нас.

И, да бисте ме правилно схватили и разумели.

Да знате, да сам свакога трена другачији.

Ово највише пишем због оних пријатеља који ми се јављају путем телефона или путем писама.

Кад им се не јављам, или када сам шкрт на речима, да би знали, да ми је у том трену, уистини, тешко те, да морам да боравим у свом унутарњем бићу, у дубокој унутарњој тишини.

 

06

Писао сам већ, да смо, пре два дана, Владан Пантелић и ја шетали поред Дунава.

Тада је Владан, у ходу, направио неколико песничких снимака.

Снимао је мене и Природу око нас.

Сада ћу ове лирске записе да окитим неким од тих сличица.

Нека сте благословени сви ви, нека смо благословени сви ми, и нека су благословена сва бића ина у свим световима!