Лирски записи

Има дивних људи.

Заиста, има дивних људи, без којих мој живот у овоме свету не би имао никаквог смисла.

Сретао сам, на својим путевима, многе дивне, племените, узвишене и посвећене људе.

Да нисам срео и упознао неке дивотне Србе и Србкиње, давно бих напустио овај свет.

Побегао бих из овога света, главом без обзира, да се никада више овамо не вратим.

Један од тих дивних људи, дивних Срба, јесте и Драгослав Бајагић, пријатељ мој врли, који већ скоро пола века у Шведској обитава.

Управо сада и пишем на лаптопу који сам, јесенас, од њега на поклон добио.

Драгослав је прави хиперборејски, ведсрбски посвећеник, теслијански мислилац, трагалац и мистик – Сунчев ратник!

Његова је душа племенита и узвишена, широка и несагледна као руске степе.

Његова животна прича – то је космичка драма.

Животни пут сваког расног хиперборејског Србина јесте свевремена, тајинствена и мистична космичка драма.

Сваки је расни Србин ратник и посвећеник у овоме свету.

(Кад кажем Србин, онда мислим и на Србкиње које су, уистини, праве Сунчеве ратнице и посвећенице, и које уопште, ни за корак један, не заостају за божанским Србима.)

Оно што је најплеменитије, најузвишеније и најдивотније у Србству, оно што је суштаство и есенција Србства – то је космичка и божанска вертикала Србства и Човечанства.

Човечанство никада схватити и разумети неће, колико би, Оно само, на свим пољима стваралачког духа, било сиромашније, без тих узвишених, племенитих и божанских Срба и Србкиња!

Зато и кажем: Србе могу да мрзе само они који мрзе све што је од Душе и Духа, све што је од Љубави, Лепоте и Доброте.

И заиста, када се осврнемо око себе, схватићемо у трену и освестити: србомржња је рођена у оних племена и народа који ништа племенито, узвишено и дивотно нису подарили Човечанству и Васељени.