Лирски записи

 

Сви људи које срећем јесу двојници моји.

Они су моја жива огледала.

Ја се у њима огледам, једнако као што се и они у мени огледају.

Они осећају моје мисли, препознају моја осећања, откривају моје снове, виде моју душу.

Свака моја мисао, свако моје осећање, свако моје дело усмерено према њима, од њих се одбија и мени се враћа.

Што ја о њима мислим, то и они мисле о мени; како ја њих видим, тако и они мене виде; што ја њима чиним, то ће и они мени намах учинити.

Сви људи које срећем, очекују да им кажем нешто.

Ма шта год ја њима рекао, мени ће се вратити.

Зато ја морам да бирам најлепше речи које ћу им рећи, јер од мојих речи зависи, да ли ће они тога дана бити радосни или тужни, добри или лоши, лепи или ружни, брижни или безбрижни.

Јер, како се они буду осећали тога дана, тако ћу се и ја за цео свој живот осећати.