Лирски записи

 

Бити Србин, значи: бити посвећен, бити одговоран, бити самосвестан, бити изабран и самобитан.

Србин је посвећеник високе самосвести и самосвојности.

Онај који није самосвестан и самобитан не може бити Србин.

Он, можда, рођењем јесте Србин, али не може у бити, у суштаству, у суштини бити Србин.

Јер Србин не може бити свако!

Србин може бити само онај који је изабран и посвећен, само онај који следи космичку и божанску вертикалу, само онај који иде властитим путем и који слуша свој унутарњи глас.

Србин је свакога дана на светом Божјем задатку.

Он је одговоран пред Створитељем и Васељеном.

Одговоран пред Прирородом, Родом и Племеном.

Он се свакога дана припрема за смрт; он живи сваки свој дан као да му је последњи дан!

Он је у свом бићу помирио живот и смрт.

Он је Сунчеви ратник чија је свака битка – последња битка у овоме свету.

Он има своју животну и стваралачку поетику, он има свој философски поглед на свет.

Он зна, да је истовремено и смртан и бесмртан.

Он зна, да у свакоме трену може да бира између смртности и бесмртности; између пролазности и вечности.

Он је у прилици да бира!

А то је велика част.

Заиста, Србин је битан и самобитан!