Лирски записи

Са галактичког становишта свести и самосвести, ствари овако стоје.

Ма шта ми, Срби, чинили или не чинили, ма какву год владу имали, и ма ко год био на челу Србије – можемо да клечимо, да пузимо, да гамижемо, да бауљамо – нас ће на Западу, вазда и увек, видети као парије и палије, као нижу и презрену расу.

Од свих Западњака најгора је англосаксонска рептилија, анголсаксонска белосветска фукара.

Можда ће нас и примити у своје редове, али само као последње слуге и робове.

А ево кад ће на Западу почети да нас уважавају, поштују и цене.

Онога трена – ако се некад пробудимо и освестимо! – кад их презремо до скота, кад почнемо да им претимо и да их шибамо, кад их мршнемо као последњу белосветску фукару и, кад их заувек избацимо из свог видног поља, из својих мисли и осећања, тада ће они, свуда и вазда, почети да нас уважавају, поштују, славе и величају.

Ово је једно од виђења са становишта србске галактичке самосвести.